Welcome to Knjige.club
Molimo prijavite se ili registrirajte

Autor Tema: Stihovi  (Posjeta: 87781 vremena)

Offline ultra

  • Aktivan Član
  • ***
  • Postova: 238
  • Thank You: 254
  • Spol: Ženski
Odg: Stihovi
« Odgovori #90 u: Siječanj 27, 2022, 13:44:37 poslijepodne »
Vragolije


Momak ide vragolan,
Po gori se širi,
Lep je ka’no lepi dan
Što kroz goru viri.
A sa gore, kraj potoka,
Stazica se dala,
Jedna moma milooka
Tu je rublje prala.
Al’ kad smotri vragolana,
Povikala seka:
“Oj, stazice, oj, tanana,
Dones’ ga meneka!”
Viknu moma, pa ti brže
Za žbun jedan zađe,
A momak se čisto trže
I čudo da snađe:
“Jao mene, i do sada
Šetah ja po gore,
Ali ne čuh još nikada
Da slavuji zbore!”
Tako reče momak tuna,
Pa s’ mlađan zahuja
Da on vidi iza žbuna
Tog čudnog slavuja.
Al’ i moma iz zasede
Poskočila oma –
Beži, sele, eto bede –
Beži majci doma!
Beži moma, manu rublje…
Beži l’ domu svome? –
Sve u goru beži dublje,
A momak za njome.
Beži moma, do kolena
None joj se bele –
Bele none do kolena
Momka su zanele:
“Ta da imaš krilo lako
Da prhneš oblaku,
Ne bi mene, čedo, jako
Utekla junaku!”
Pa se, mlađan, za njom stisnu,
Dohvati je sade:
“Jao mene!” – ona vrisnu,
Pa pod lipu pade.
O, da čudna valjuškanja
Po zelenoj travi,
O, da čudna ljuljuškanja
Da t’ podiđu mravi!
Laki vetrić osme’nu se,
Listak liska dirnu,
Beli danak pokrenu se
Pa kroz lipu virnu.
Lipa brsne grane širi,
Šapće danu sjajnu:
“Viri, dane sjajni, viri,
Ali čuvaj tajnu!”


                           Branko Radičević

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #91 u: Veljača 01, 2022, 14:24:21 poslijepodne »
Ispovest Ilijine žene ali na medicinskoj osnovi
Ljubivoje Ršumović

Meni je najmilije
Kada sam pored Ilije

On ima čarbne prste
Od neke dugačke vrste

Kad me spopadne gripa
Dam da me Ilija pipa

Pipanjem stvara čuda
Kada me pipa svuda

Ja sam prosto bez reči
Njegovo pipanje leči

Kada me spopadnu besi
Dam da me Ilija mesi

Živim i radim čilije
Pomoću svoga Ilije
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #92 u: Veljača 05, 2022, 15:58:50 poslijepodne »
Ljubav ratara i njegove žene u noći posle oranja
Dobrica Erić

Tek kad san sklopi dečje glave ruse
i kad goluždravi Vlašići ozebu,
ratar i njegova žena sastanu se
U čardaku ni na zemlji ni na nebu.

Ruke što su vazdan milovale gvožđe
sad na njenim vrelim bedrima vijore.
Ratar ljubi tako ko da mulja grožđe,
ratar grli ženu ko da njivu ore.

Mlada noć pocepa svoje ruho carsko
i stari bog na nebu sve zvezde izbeči
kad ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu raščereči.

Levi mu dlan brsti na Beloj glavici,
oštri zubi oru na brdu Orlovcu.
Desna ruka, vična biču i zdravici,
češlja crnu ovcu u dolu Vranovcu.

Kad se oran orač potrbuške pruži
povilenile bi i sede starice.
Kad bi znale kako ratar noću pluži,
mnoge bi carice bile ratarice.

Ratar voli tako kao da ratuje,
ko da ruši zidove na tesnoj ćeliji.
Ratar vodi ljubav ko da argetuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.

A ratarica, mlečna mlekarica,
slatkomučenica s anđeoskim likom,
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorena do pupka tupim raonikom.

Pucketaju kosti, pucketaju grede
i sručuje se ćeramida s krova.
Ratar drma stabla ko da trese zvezde,
puca ko da motre ga svi preci iz rova.

Cvili pod njim žena kao violina
podmazana belim lukom i sirćetom
i slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim berićetom.

Posle ljubavi, ko i posle bitke,
ratar hrče s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.

Dva tela van vode i zemljine teže
što se sudariše u večernjoj tami,
smirena i topla, sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.

Ponoć već tu je i zvezde se bliže
rataru što trza ruku iz nedara
i šiba kuče meseca što liže
pozlaćene brazde njenih bedara.
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #93 u: Veljača 09, 2022, 17:14:16 poslijepodne »
Pustila me...
Mario Vranješ

Pustila me da joj pričam,
da joj šapućem i riječima diram,
pustila me da joj govorim,
da je bajkama i privatnim ublehama uspavljujem.
A ja sam zaspao prvi…

Pustila me da je gledam,
da je pogledima skidam i oblačim,
pustila me da je posmatram,
da joj utrobu drhtajima ispunjavam.
A ja sam zaspao prvi…

Pustila me da je milujem,
da joj prstima pokrivam bore na obrazima,
pustila me da je zubima grickam, jezikom umivam,
preko erogenih zona da je prema beskraju nosim.
A ja sam zaspao prvi…

Pustila me da je ljubim,
da joj usnama sklonim paučine tuge sa osmjeha,
pustila me da je u izvijanju bedra upoznajem,
da je dahom strasnim, tu ispod pupka ušuškavam.
A ja sam zaspao prvi…

Pustila me da je imam,
da joj tijelom svojim tijelo njeno prekrijem,
pustila me da je uzmem do kraja,
da je u vrisku, u jecaju od mraka sakrijem.
A ja sam zaspao prvi…
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #94 u: Veljača 13, 2022, 08:56:56 prijepodne »
Mogu li...
Mario Vranješ

Mogu li da u očima tvojim okupam želje svoje,
linijom tvoga smiješka da zavrtim svoje čežnje,
na toplim usnama tvojim da pronađem smiraj
i utopim se u cjelovu što mi nudi san?

Mogu li na stazama vrata tvoga
jezikom da našaram ime svoje ili barem inicijale,
označim tvoje prve uzdahe ugrizom blagim,
i nastavim da se spuštam putevima požude?

Mogu li tu na grudima tvojim,
tu tik ispod bradavica, da napravim logor od dodira?
Da namjestim glavu na tvome stomaku
i označim još jedno mjesto na kojem gubiš dah?

Mogu li na pupku tvome napraviti bazen od šaputanja,
i otkrivati ljepotu baršuna kože tvoje?
Da li ćeš mi dozvoliti da prvi mladež iza tvoga pupka,
upitam za put koji vodi do bedara tvojih?

Mogu li na bedrima tvojim na tren da usnim
uz mirise strasti i drhtanje tijela?
Mogu li da tvoj ritam ljubavi uhvatim?
Mogu li samo da te gledam?

MOŽEŠ!!!
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #95 u: Veljača 17, 2022, 06:28:56 prijepodne »
Obuci večeras...
Goran Tadić

Obuci večeras nešto lepo,
da sakrije pravu lepotu, za kojom žudim,
da lepše bude, kada bude to što će biti...
Obuci nešto što će privremeno imati tvoj oblik,
pre no što poprimim oblik tvoje duše.

Obuci večeras nešto nežno,
što ćeš odbaciti kada shvatiš da je grubo
u poređenju sa mojim usnama,
dok ti uzimaju meru, a prsti kroje
spavaćicu za besanu noć.

Obuci večeras nešto meko,
da ublaži sudar dve nabubrele aure,
da me upozori da tvoja koža tek sledi,
da moram umeti nežnije no što umem
da je razveselim, kada se pod nju preselim.

Obuci večeras nešto što mogu dahom skinuti,
da ne prepoznaš šta te golica dok klizi niz tebe,
pa strepiš da ću se i ja istopiti kao to,
što si obukla za ovo posebno veče.
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.

Offline ultra

  • Aktivan Član
  • ***
  • Postova: 238
  • Thank You: 254
  • Spol: Ženski
Odg: Stihovi
« Odgovori #96 u: Veljača 20, 2022, 11:25:24 prijepodne »
Sa druge strane jastuka

Ljubim te i pokrivam
krilima plavog goluba
sanjivu te ostavljam
u hodnicima sećanja
sa druge strane
sa druge strane jastuka

Još želim da ti poklonim
listove divljeg kestena
još jednom da te zaštitim
dok te magla zaklanja
sa druge strane jastuka

Šaljem ti tajne poruke
dahom noćnih vetrova
a ne znam da li prolaze
pored rajskih vrtova
sa druge strane jastuka

                        Bajaga

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #97 u: Veljača 21, 2022, 08:29:19 prijepodne »
Duet
Goran Tadić

Kliziš pod mojim usnama,
kao usna harmonika.
Falsetom ispuštaš čarobne zvuke,
nastale prolaskom mog daha
kroz pore na tvojoj koži.
Kada se pregreješ i gotovo zaječiš
od beskrajne solo deonice,
preuzmeš melodijsku liniju,
pa klizim pod tvojim usnama,
neprekidno ispuštajući
isprekidani tremolo.
Kad popusti koncentracija,
učini mi se da me ljubiš.
Nadahnuti usnom harmonijom
komponujemo i izvodimo koncert
za dve lude bez orkestra.
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #98 u: Veljača 25, 2022, 12:23:43 poslijepodne »
NEVERNA SUPRUGA
Federiko Garsija Lorka

I odvedoh je na reku
misleći da je devojka,
a imala je muža.

Bilo je to u noći svetoga Jaga
i kao po dogovoru -
pogasili su se fenjeri
i zapalili svici.

Na poslednjem uglu ulice
dodirnuh njene zaspale dojke
i odjednom mi se otvoriše
kao grane zumbula.

Njena uštirkana suknja
zvonila mi je u ušima
kao komadić svile
rezan sa deset noževa.

Bez svetlosti u svojim krošnjama
drveće je poraslo.
I horizont pasa
lajao daleko od reke.

Pošto smo prošli kupine,
vrbe i trnje,
pod velom njene kose
iskopah jamu u vlažnom pesku.

Ja skidoh kravatu;
ona skide haljinu.
Ja otkopčah revolver,
ona skide četiri jelečića.

Ni smilje ni puževi
nemaju put tako finu,
ni velika ogledala
ne blistaju tim sjajem!

Njena su mi bedra bežala iz ruku
kao iznenađene ribe
pola u ognju a pola hladna.

Tu noć sam projurio
najlepši put
jašući kobilu od sedefa
bez uzde i uzengija.

Čovek sam i ne dolikuje mi
da kažem šta mi je rekla;
savest mi nalaže
da budem diskretan.

Prljavu od poljubaca i peska
odneo sam je na reku.
Ljiljani su se mačevali
sa vetrom.

I ponašao sam se onako
kao što dolikuje meni pravom Ciganinu.
Poklonih joj kotaricu
od žute svile.

I ne htedoh da se u nju zaljubim
jer je imala muža,
a kazala mi je da je devojka
kad sam je odveo na reku.
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.

Offline Ujka Paja

  • Uploader
  • *
  • Postova: 867
  • Thank You: 13744
  • Spol: Muški
  • Loš je miš koji samo jednu rupu ima
Odg: Stihovi
« Odgovori #99 u: Ožujak 01, 2022, 12:45:33 poslijepodne »
NEVJERNA ŽENA
Leonard Koen
(po jednoj Lorkinoj pjesmi)

U mrkloj noći nad Santiagom
Gdje obreh se kao slučajan stranac
Do rijeke je povedoh sa sobom
Ko što bi i svaki drugi muškarac

Klela se bogom da je djevica
Ali ja sam čuo drugačije već
No kako nisam Inkvizicija
Povjerovah joj ipak na riječ

I naravno da je lagala redom
Sve oko muža i dječurlije
Nek sudi tko hoće nad ovim svijetom
Ali ja to – oprostite – ne umijem

Kad sve se za nama stuštilo u mrak
I svici stali bljeskat ko ludi
Na samom kraju trošnog pločnika
Dodirnuh joj usnule grudi

I otvorile su mi se istom
Kao ljiljani kad se vrate iz mrtvih
Pod finom izvezenom čipkom
Ko tijesto joj bradavice gnječih

I tu joj doslovce pukne prsluk
I složi se beživotan među noge
Uz težak prasak ko olovni oluk
Kad u njega se sruči oblak vode

Nad nama su divljale visoke krošnje
Bez mjeseca da im posrebri lišće
I psi su sprudom rastrčali pešnje
Preobražujuć noć u nešto žešće

A mi smo gazili kroz kupine draču
Kroz trstiku i kroz oštre kruške
U zemlji ja izrovah rupu
Da ugnijezdim joj vlažne šiške

Pa smakoh i kravatu da me ne grebe
I ona svuče svoju halju, pa ostalu
Parafernaliju strgoh sa sebe:
svoj remen, revolver, futrolu

Put joj je bila uljna i mrsna
I sjajnija od pulpe kakve školjke
I tu mi odora zlatna i staklena
Zasja da i nije nikad bolje

Bedra su joj se rastvarala sama
Ko jato neke isprepadane ribe
Pola života ja smetoh s uma
Al nju mi oči i dan-danas vide

Te noći bijah na najboljem putu
I hodah po strašnog napona žici
No ubrzo se opet nađoh na plotu
Na milost i nemilost svojoj jahačici

Ko džentlmen sad ponovio ne bih
Sve ono što je u strasti izustila naglas
I usne radije voskom zalio bih
Za vijeke vjekova koliko danas

Uskoro se i poljupci sliše u pijesak
I zora već lagano stala da rudi
Al tu je noći preplavi bljesak
Pod mačetama sunovrata ona se probudi

Naposljetku je darovah nečim lijepim
Pa sačekah da se malko zasmije
Ta nisam rođen kao Ciganin
Da žena preda mnom suze lije

Ali zaljubio se nisam, naravno
O tome čovjek niti ne odlučuje sam
Ona se šetala ovamo-onamo
A ja sam u prolazu bio znam

Taj put kad je odvedoh k rijeci
U njezinu djevičanskom ruhu
Taj put kad je odvedoh k rijeci
U noći mrkloj u gradu Santiagu

I naravno da je lagala redom
Sve oko muža i dječurlije
Nek sudi tko hoće nad ovim svijetom
Ali ja to – oprostite – ne umijem

U mrkloj noći nad Santiagom
Gdje obreh se kao slučajan stranac
Do rijeke je povedoh sa sobom
Ko što bi i svaki drugi muškarac.
Knjiga koja nije zavredela da se pročita više puta, nije zavredela da se pročita nijednom.


 

Mail:[email protected]
Copyright © 2022 SMF. All Rights Reserved.