U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: "Volim te
Najviše na svetu!"

Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
"I ja tebe!"

Matija Bećković - Slamka

Dogodio se jednom na zemlji Miroslav Mika Antić.
Na svetoj vojvodjanskoj zemlji pesnik sveta.
Gospon Mika Garavih Sokaka, Mika bači iz široke Bačke, paor i čoban iz ravnog Banata, filozof i bećar iz kićenog Srema, ciganski knez, ružokradica
poslednji vojvoda Vojvodine.
Nikad ga ne videh bez konja i sokola: konj da ga prinosi po banatskim pustama, sokol da mu zvezdu padalicu, iznad Mokrina, lovi i ulovi.
Pa kad ono zabasamo u vetrenjače, u napuštene mlinove, u razbojnička svratišta, pa kad svi poviču DI SI BRE MIKO, e onda Mika Antić postaje harmonika,
postaje ćemane postaje bas,
postaje truba postaje tambura,
postaje vino postaje cveće na stolu,
e onda Mika bude kralj,
bude Li Tai Po bude Katul,
bude Vijon bude Ljermontov,
na momente grk ko Jakšić a opet
da ga na ranu priviješ, ko Desanku.
Dogodio se jednom na zemlji Mika Antić, živo čudo u čuđenju neprestanom.
Na svetoj vojvođanskoj zemlji.
Dobar vetar kapetane, kapetane gospon Miko, bre.
Dobre i rodne nebeske njive, ej bre Miko, Miko bači.
Do vidjenja Miko kišo zlatonosna, ej bre Miko, čovečino.
Pa ppppputuj bbbbbrat Miko, vvvvvojvodo Vojvodine.

Branislav Brana Petrović - Mika bači