Knjige.club

Caffe => Caffe club => Autor teme: ultra - Travanj 28, 2021, 17:19:13 poslijepodne

Naslov: Stihovi
Autor: ultra - Travanj 28, 2021, 17:19:13 poslijepodne



Čarls Bukovski

NISAM PRESTAO DA MISLIM NA TEBE
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: ultra - Travanj 28, 2021, 17:27:35 poslijepodne


Herman Hese

,,Lepota"
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mila - Lipanj 13, 2021, 13:48:48 poslijepodne
Juče sam te se setila.
I, ne kažem ovo da bih se osvetila,
ali nešto se mislim:
mora da je lepo kad te ja izmislim.

Pošto ja znam
kao što i ti znaš
na kom god da si nebu
i koga god opčinjavaš svojim novootkrivenim moćima
niko te
nikada
neće videti mojim očima.

- Obećao si mi - Mirjana Bobić Mojsilović

Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Lipanj 13, 2021, 15:15:56 poslijepodne
Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneseš od mene samo

tugu i svilu belu
i miris blag…
puteva zasutih lišćem svelim

sa jablanova…

Miloš Crnjanski - Trag
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Lipanj 13, 2021, 15:22:38 poslijepodne
U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: "Volim te
Najviše na svetu!"

Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
"I ja tebe!"

Matija Bećković - Slamka
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: ultra - Lipanj 15, 2021, 12:24:50 poslijepodne


Žarko Laušević 

Kad tad će proći


Naslov: Odg: Stihovi
Autor: ultra - Lipanj 15, 2021, 12:29:19 poslijepodne


Balašević

Ne nismo mi bili ljubavnici


Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Pocahontas - Lipanj 15, 2021, 15:01:45 poslijepodne



Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Lipanj 15, 2021, 21:00:16 poslijepodne
Dogodio se jednom na zemlji Miroslav Mika Antić.
Na svetoj vojvodjanskoj zemlji pesnik sveta.
Gospon Mika Garavih Sokaka, Mika bači iz široke Bačke, paor i čoban iz ravnog Banata, filozof i bećar iz kićenog Srema, ciganski knez, ružokradica
poslednji vojvoda Vojvodine.
Nikad ga ne videh bez konja i sokola: konj da ga prinosi po banatskim pustama, sokol da mu zvezdu padalicu, iznad Mokrina, lovi i ulovi.
Pa kad ono zabasamo u vetrenjače, u napuštene mlinove, u razbojnička svratišta, pa kad svi poviču DI SI BRE MIKO, e onda Mika Antić postaje harmonika,
postaje ćemane postaje bas,
postaje truba postaje tambura,
postaje vino postaje cveće na stolu,
e onda Mika bude kralj,
bude Li Tai Po bude Katul,
bude Vijon bude Ljermontov,
na momente grk ko Jakšić a opet
da ga na ranu priviješ, ko Desanku.
Dogodio se jednom na zemlji Mika Antić, živo čudo u čuđenju neprestanom.
Na svetoj vojvođanskoj zemlji.
Dobar vetar kapetane, kapetane gospon Miko, bre.
Dobre i rodne nebeske njive, ej bre Miko, Miko bači.
Do vidjenja Miko kišo zlatonosna, ej bre Miko, čovečino.
Pa ppppputuj bbbbbrat Miko, vvvvvojvodo Vojvodine.

Branislav Brana Petrović - Mika bači
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Lipanj 18, 2021, 01:29:45 prijepodne
I čaše su bile prazne,
i flaša razbijena,
i krevet raspremljen,
i vrata zatvorena,
i sve staklene zvezde
sreće i lepote
treptale su u prašini
nepočišćene sobe..

I bio sam mrtav pijan,
i lud od radosti,
i ti živa pijana,
gola u mom zagrljaju.

Žak Prever - Fijesta
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mila - Lipanj 18, 2021, 12:58:46 poslijepodne

Sreća



Ne merim više vreme na sate,
Ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
i noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je zadivljen stao kraj mene.


Desanka Maksimović


Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Lipanj 19, 2021, 17:37:24 poslijepodne
UTEHA
Desanka Maksimović

Ako nismo zajedno po aprilskoj gazili travi,
sačekaćemo zajedno prve mirise snega.
Ja volim više zime čistotu mirnu
od bolesnoga dana proljetnjega
kad ruke bez strasti ne mogu da se dirnu.

Živećemo zajedno svečane dane
kad duša počinje tiho da sazreva,
i bivaju pune ploda njene grane,
i o večnosti već kradom sneva.

Smejaćemo se zajedno u večernje čase,
kad se čovek smeje tiše i ređe.
Volećemo se kad počinju da se
života ovog sagledaju međe,

kad ljubavnici postaju jedno drugom
prijatelji blagi i braća.
Rastaćemo se samo pred putanjom dugom
sa koje ne može da se piše,
ni da se vraća.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Lipanj 22, 2021, 21:21:22 poslijepodne
Čovek
Desanka Maksimović

Poznavala sam u detinjstvu pticu
srca sitnog kao lešnik,
a umrla je od tuge
već u treću zoru
kad su joj ljudi oteli
gnezdo i goru.
I sećam se nekog starog
tužnookog pseta
koje je imalo snage
da skapa od žalosti
kada je nestalo drage
ruke iz koje primalo
milovanja, udarce i kosti.
Samo sam ja preživela
smrt voljenog bića,
i mnogo mi se dragih prijatelja
izgubilo u dubini mraka,
preživela niz izdaja, i kleveta,
i rastanaka,
i opet mi se hoće
sunca i sveta.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Pocahontas - Lipanj 24, 2021, 12:57:35 poslijepodne
Balada o prolaznosti


Kad lutali smo svijetom
kao raspršeno sjeme,
govorili smo sebi -
to je za neko vrijeme.

I ne znajuć’ da smo
na izgubljenom brodu
mi vikali smo: "Kopno!"
dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kišne noći,
govorili smo za se
da ljubav tek će doći.

Postavljali smo stvari,
ali opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit ćemo drugo.

Kad rađala se sreća
i čekala je slava,
pomišljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vraćaju se skoro.

Gdje najviše smo dali
dobivali smo manje,
ali mislili smo - to je
tek privremeno stanje.

Kad gubili smo život,
govorili smo: "Neka"
i vjerovali čvrsto
da pravi tek nas čeka.

Putovali smo dalje
kad davno već smo stigli.
Tek počeli smo nešto,
a drugo već smo bili.

I ostali smo tako
kraj odlazeće vode,
nerazjašnjeni sasvim
i pomalo van mode.

U započetoj priči
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kući
približili do praga.

U privremenom redu
nekorištenih stvari
ni osjetili nismo
da sami smo, i stari.

Dok vjerovali još smo
da svaki put se mijenja,
mi rekli smo si: "Zbogom"
govoreć: "Doviđenja".


- Arsen Dedić-
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Lipanj 27, 2021, 09:17:22 prijepodne
Staze niču i zatiru se
Desanka Maksimović

Iz­me­đu dva pri­ja­te­lja
 kao iz­me­đu dva vr­ta i dve uli­ce
bi­la je naj­pre pu­ta­nja krat­ka,
od dve-tri mo­žda po­dla­ni­ce.

Pr­vo su pri­ja­te­lji mo­gli i šap­ta­ti,
a ču­li su se i po­zdra­vlja­li ru­kom,
ali sta­za je sta­la ra­sti za­tim
i za­tr­pa­va­ti se li­stom i šljun­kom.

Vre­me­nom je po­sta­la du­ga kao re­ka,
ni­su se pri­ja­te­lji mo­gli do­vi­ka­ti,
ni­su ču­li svo­jim re­či­ma od­je­ka,
ni­su se mo­gli iz­bli­za po­gle­da­ti.

Za­tim je sta­za iš­če­zla kao du­ga,
ni da je po­sto­ja­la ne bi se re­klo.
Kao da je ob­ma­na šu­mom pro­te­kla, osta­la je za njom tek pri­gu­še­na tu­ga.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 01, 2021, 06:58:03 prijepodne
Umiranje ljubavi
Desanka Maksimović

To što nismo više volšebnici,
Što ne razumemo šta šapuće granje,
Što priroda govori sa nama
Kao i s drugim svetom,
Što nismo bliski više
Sa kamenom i cvetom –
Ljubavi znači tiho umiranje.

To što nam zvezde opet
Kao i drugima sjaje,
Što se misli vraćaju u trezno stanje,
I kule se oblaka kvare,
Što sve dobija obične oblike stare –
Ljubavi znači tiho umiranje.

To što jasno vidimo sve stvari,
Proleće što nam ne stavlja znak na čelo,
Što život svetlu oljušticu svlači,
I snovi svakog jutra što se smanje,
Što sve se na malu ljudsku meru svelo –
Ljubavi tiho znači umiranje.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 03, 2021, 14:23:39 poslijepodne
Nepoznata u davnini
Stevan Raičković

Gledam te sad odavde: sediš u julskom dvorištu
uramljenom u zidove visoke preko glave.
Tebe posmatraju još i ptice: kao da te mole i ištu.
Mene ne vidi niko. Zurim iz korova i trave

duboko u uglu, u zaturenom skrovištu.
Ovde je hladovina najveća: miriše na vlagu.
Cigle su poda mnom trošne i nešto zelenkaste.
Tebe obliva sunce. Vidim: kupa ti ruku nagu.

Tako je sve oko tebe čisto, u suncu. Moja krv raste
iz mene, kao da otiče nekuda, pa tiho gubim snagu.
Samo da se ne pokrene nešto: neka vrata.
Samo da ne padne neka dunja, između nas, natrula.

Il´ crep da ne pukne iznad, od nečeg: od ptice, od mačijeg bata.
Tišina raste između nas: penje se kao prozirna kula.
Samo da je niko ne dirne, nikad.
Osim ove pesme. O, nepoznata.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 08, 2021, 09:30:39 prijepodne
Sve što živi ožiljak ima
Sergej Jesenjin

Sve što živi ožiljak ima
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ svima
bio bih hulja i lopov znan.

Mršav i rasta odveć malena,
međ decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena
vraćo sam se pod krov svoj.

Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
reč ceđahu usne krvavo-tmaste:
«Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.»

Pa i sada, kada se bez traga,
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.

Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadanje crte
kavgadžije, nemirka, delije.

Ko i nekad imam hrabrost mušku
al nov korak moj se drukče sluša…
Dok mi nekad razbijahu njušku,
sada mi je sva u krvi duša.

Ne velim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što cereć se raste:
«Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.»

Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 12, 2021, 14:24:31 poslijepodne
Pesma bačijarke
Oskar Davičo

Noći, noći ravna, ej tamni ponore,
vetre zamršeni u šibljaku leske,
maglo, noći hladna, moji prsti gore,
svaki nokat k'o zvezde nebeske.

Tri crna meseca, tri kandže zločina
kruže mi prsima što kroz noć damare
i nadnose travne usne mesečina
nad čin sna, nad strasti što s mene krvare.

O, raskopčajte mi sa duše jeleke,
nek mi iz jeleka k'o dim suknu dojke
da se k'o poplave valjaju niz mrake.

Prazne su bačije, ječe žalopojke;
jaranim tišinu, bratim duge sate
čekajući zalud momke da se vrate.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 14, 2021, 14:43:28 poslijepodne
Ne poj, lepotice, kraj nas
Aleksandar Sergejevič Puškin

Ne poj, lepotice, kraj nas
svoj napev gruzinski pun tuge,
jer potseća me njegov glas
na drugi kraj, na dane druge.

Seća me tvoje pesme moć
i nesputane reči njene
na mesečinu, stepu, noć,
na lik daleke jedne žene.

Taj dragi lik u društvu tvom
kad zaboravu tamnom predam
ti zapevaš i, nošen snom,
ponovo drage crte gledam.

Ne poj, lepotice, kraj nas
svoj napev gruzinski pun tuge,
jer potseća me njegov glas
na drugi kraj, na dane druge.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Batman - Srpanj 17, 2021, 04:21:09 prijepodne
Plavi moj safiru

Kuda si posla sa tim tamnim ocima
i cije ime ti na usni pociva
kazi mi ko ti guzva postelju
i ko ima zlatne kljuceve
od tvojih tajnih odaja?

Daj da te pratim
gde god da si krenula
sretan je onaj
s' kim si noci delila.

Daj da te pratim
i da budem sena
da ne budes usamljena
kad po vodi budes hodala.

Hajde, plavi moj safiru
hajde, ceznjo i nemiru
hajde, dodji i ostani tu.

Hajde, plavi moj safiru
hajde, ceznjo i nemiru
hajde, dodji i ostani tu.

Duvaju promaje kroz vrata naroda
tuda smo prosli mi jos davno nekada
kazi mi ko ti guzva postelju
i ko ima zlatne kljuceve
od tvojih tajnih odaja?

Hajde, plavi moj safiru
hajde, ceznjo i nemiru
hajde, dodji i ostani tu.

Hajde, plavi moj safiru
hajde, ceznjo i nemiru
hajde, dodji i ostani tu.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 17, 2021, 11:31:56 prijepodne
Klovn u polju
Laza Lazić

Umoran klovn u pustom polju
u travi leži poleđuške,
na obrazu mu još k'o ruže
trepte lažne i prave ćuške.

Tako je lepo ovde ispod
čistog i pregolemog neba!
Duboko diše klovn i ćuti;
u žitu sluti miris hleba.

Njišu se poljski tulipani
predani svojoj tihoj vatri.
Mučenik smeha smeran, smiren,
duboko zadovoljan snatri.

Skoro je sve zaboravio:
da neosetno teku sati,
da pada veče i da mora
u svetski cirkus da se vrati.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 19, 2021, 22:38:16 poslijepodne
Sred zvezdanog čara
Persi Biš Šeli


Sred zvezdanog čara
plavokosi mesec visoko je bdio, mila Džen!
Čula se gitara,
ali tek kroz tvoju pesmu posta mio akord njen.

K’o što mesec zrake
sjajne, meke, pruža zvezdama bez boje iznad nas,
tako note lake
žicama bez duše daju duše tvoje nežan glas.

Zvezde se već bude
mada mesec duže čitav čas još sniva ovu noć;
krošnje tiho žude
dok ti pesme rosa posvuda razliva divnu moć.

Mada zvuci znaju
da ti glas natkrile, ti ponovi lako pesmu sad
o dalekom kraju
gde su svetlost, glas i osećanje svako jedan sklad.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 20, 2021, 12:34:35 poslijepodne
Privukao Roben
Klemen Maro

Privukao Roben jednom Margo k sebi,
Pokazav joj alat malo ga zaklati,
I namah on htede da ga upotrebi,
Ali Margo reče: „To će me zaklati.
Suviše je golem i dugačak da bi...“
„Dobro, reče Roben, da ne bude bola
Neću stavit celog“; a onda je zgrabi
I gurnu joj alat, al' samo do pola.
„Jaoj, reče Margo, ja sam vaša žrtva,
Stavite ga celog, i tako sam mrtva.“
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 25, 2021, 19:52:47 poslijepodne
Krvava svadba u Brzavi
Dragomir Brajković

Ljubavi, probudi me u ponoć, ljubavi!…
Ugušiće me more, sjećanja iz djetinjstva i muke.
Izvadi mi sjekiru iz plećki, odveži mi ruke,
Skini mi krv sa očiju, krv viđenu na svadbi u Brzavi…

Ludo je kolo igralo oko manita svirača,
Ludo se tijela lomila: noga zemlju ne dodira!
Kolo momaka i udavača; kolo crnogorki i povezača,
Kolo rijetkih perlonki i još ređih šešira.

Pored zadružnog doma rakija na polić i kilo
Pored njih bjelokapi prodaju biskvite i šećerleme,
Prikani, kumovi, komšije lako nalaze teme,
Već nakresani počinju pjesmu: pominju drago i milo…

Predveče (ne zna se kako ni otkud) povadiše nože;
Braneći otetu odivu, grabeći tuđe zlato,
Do tada pitomi, prosto jagnjad, skočiše u vučje kože
I prosuše krv i mozak u izgaženo blato.

Ljubavi, probudi me u ponoć ljubavi!…
Ugušiće me more, sjećanja iz djetinjstva i muke!
Strah me je! U noževe će olistati mi ruke
I odvešće me ponovo na krvavu svadbu u Brzavi.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 25, 2021, 20:28:09 poslijepodne
Haiku
Macuo Bašo

Moja sena,
odražena u kvadratnoj seni:
Mesec preko prozora.

* * * * * *

Daljina morska sve tamnija.
Samo se krici divljih plovki
belesaju nejasno u njoj.

* * * * * *

S grane na granu
tiho padaju kaplje...
Kiša prolećna!

* * * * * *

Putniče u dalekoj zemlji!
Vrati se, pokazaću ti
pravo cveće.

* * * * * *

Pupoljci višnjevih cvetova,
brže se nasmešite
ćudima lakog vetra!
* * * * * *

Šta će mi ulje za lampu?
U moju malu sobu
prodiru zraci mesečine!

* * * * * *

Bezimena brda
proleće je danas prekrilo
koprenom od magle.

* * * * * *

Svoj život obvio je
oko visećeg mosta
divlji bršljan.

* * * * * *

Nova godina.
Spomen na poznu jesen
rastužuje me.

* * * * * *

Kad bolje zagledam,
ispod živice cveta
rusomača.

* * * * * *

Stari ribnjak
uskočila je žaba
pljusak vode.

* * * * * *

Umoran s puta
potražih konak, a tad
cvet glicinije.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: ultra - Srpanj 26, 2021, 12:14:03 poslijepodne
Strepnja

Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanja i stra’.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva.

                         Desanka Maksimović





Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 26, 2021, 19:34:07 poslijepodne
Sonet
Francisko Gomez de Kevedo-Viljegas

Ah, Floralba, sanjah da te...Smem li reći?
Smem, jer sanjah - da te ljubljah muškom snagom.
I, sem ljubavnika, ko bi  u snu dragom
mogao toliki raj i pak´o steći?

Sneg i studen tvoju s mojim plamom vrelim,
k´o suprotne strele iz tobolca, lako
spajao je Amor, spajao ih časno
k´o silna mi ljubav kad te budan želim.

I rekoh: "Ljubavlju i sudbinom žudim
da mi duša budna nikada ne sniva,
a, zaspim li, da se nikad ne probudim."

Ali, probudih se... Nesta nemir mio,
i videh da za me smrt životom biva,
videh mrtav da sam u životu bio.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mila - Srpanj 26, 2021, 20:41:24 poslijepodne

Gibonni - Mirakul

Divno je kad zena ima petlju
da te uzme k sebi onda kad si slab
divno je kad cutim snagu njenu
koja vadi me iz moga blata van
divno je

Divno je kad izlazim na svjetlo
dok priviknu se oci ja znam da nisam sam
divno je i ne dogadja se cesto
taman toliko da sam o njoj ovisan
divno je

Je te donne ma liberte
a to ne slici na mene
jer sve je moje njeno
kao zapleteno
prokleto i sveto za mene
sve je moje njeno

Ref.
Something in my bones
something under skin
something in her words
it's miracle to me
it's a miracle

Boze, divno je
je te donne ma liberte
a to ne slici na mene
jer sve je moje njeno
kao zapleteno
prokleto i sveto za mene
sve je moje njeno

Ref.

Odakle joj pravo
znati me ovako
i uci mi pod kožu zauvijek
odakle joj pravo

Something in my bones
Something under skin
Something in her words
It's miracle to me
It's a miracle
She makes me a better man
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 27, 2021, 14:11:51 poslijepodne
Ljubav
Oskar Davičo

Da li si, sestro, rasla na livadi
s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće
pa ti je lice kao da ga gladi
krilom senke leptir što u snu proleće.

Da li si, sestro, rasla kraj žala
pa su ti oči šumne kao more,
pa su ti dojke kao dva vala
što se igranja ne umore.

Ili si došla iz toplih ruda,
iz bakarnih žila, iz tamne lave
pa ti je glas tunel pun čuda
a suza tela, nemir poplave.

Ili si rasla međ peskom zlata,
na dnu reke, u korenju vode
pa su ti ruke oko mog vrata,
dva mala izvora žedna slobode.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Srpanj 28, 2021, 14:02:54 poslijepodne
Ispod pupka dinja pukla
Narodna erotska poezija

Ja posijah zob i dinje
Navrani se đevojčica
Dinje brati zob zobati
Ja je čekah jednu večer
Ja je čekah i dočekah
Stavih ruku u njedarca
U njedarca dva krastavca
Nit' su zrela nit prezrela
No najlepša za grizenja
Stavih ruku malo niže
Malo niže, niže pupka
Ispod pupka dinja pukla
A iz dinje voda teče
Nagnah konja te napojih
I jedva se nje odvojih
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 01, 2021, 22:38:45 poslijepodne
Serenada
Federiko Garsija Lorka

Na rečnoj obali
noć je došla da se kupa
i na Lolinim grudima
grane umiru od ljubavi.

Grane umiru od ljubavi.

Noć, naga, peva
na martovskim mostovima.
Lolita kupa telo
u slanoj vodi i smilju…

Grane umiru od ljubavi.

Noć od anisa i srebra
blista na krovovima.
Od srebra potoka i ogledala
i anisa tvojih belih mišica.

Grane umiru od ljubavi.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 04, 2021, 22:10:38 poslijepodne
Došla si
Oton Župančič

Došla si... Tako dolazi zlatni oblak
na večernje nebo:
putnik je upravo ustavio korak
i upravo mu se zadivilo oko,
već ga je zaogrnuo crnom koprenom mrak.

Došla si... Tako dolazi pesma devojaka
iz daljine do usnulih dubrava:
putnik zastade... Opet tiho... Jeka
još se razleže među gustim uspravnim deblima,
a u šumor šume utapa se pesma

Došla si... I gledao sam tvoje oči,
slušao tvoj zvonki glas -
otišla si... Putnik je zatvorio oči
i snivao zlatnoga oblaka kras,
i snivao pesmu koja ne prestaje.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 08, 2021, 08:34:37 prijepodne
Pitanje
Angel Kalinovik

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo
I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda
I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo
Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 12, 2021, 14:05:33 poslijepodne
Notturno
Augustin Tin Ujević

Noćas se moje čelo žari,
noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari,
umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strasna u dubini,
Ona je zublja u dnu noći;
Plačimo, plačimo u tišini,
Umrimo, umrimo u samoći.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 14, 2021, 15:41:38 poslijepodne
Volela se dva vetra
Desanka Maksimović

Volela se dva vetra s dve planine
kao što se vole dva sunca, dva duha,
kao što se vole dva vida i dva sluha,
ili sjaj sunca sa sjajem mesečine,

ili s nebesima ledene visine.
Grlili se iznad brda i poljana,
u lišću grana i iznad bezdana,
nisu znali šta da od sebe čine,

niti grleć se koje je od njih koje,
ni umeli da se razmrse, razdvoje -
kao dva pljuska i dve grmljavine

kad se polome o krševe, o granje.
Volela se tugom i sećanjem -
dva vetra sa dve daleke planine.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 18, 2021, 21:25:10 poslijepodne
Ljudska komedija
Desanka Maksimović

Sneg je samo nekoliko puta
zavejao moje stope
što su kraj tvojih trčale,
nekoliko samo puta su venule
šume male
za koje si govorio
da ih pretvaram u raj,
i kraj, već je i sećanjima svima kraj.

Konca nije bilo našem samopouzdanju,
mislili smo da nam bogovi nisu ravni,
a sve se dogodilo ljudski jadno i nama,
ni mi nismo bili u stanju
ostati u neprolaznog ognja visinama.

A da je neko rekao
da će sve kraj nas izumreti,
da će sunce prestati da greje:
pre bismo verovali,
nego da će tvoj smeh negde
bez moga da se smeje,
da ćemo živeti opet
svaki svoj život prazan i mali.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 21, 2021, 19:47:31 poslijepodne
Opojni greh
Frančesko Petrarka

Devojčica me grli i ljubi.
Osećam kako joj se usne tope na mojim,
i kako joj telo drhti
od straha i čežnje.

U tišini
još nedovršene planinske kuće
miriše rano proleće
i njene male jabučaste grudi.
Penušaju se večernje magle
i oseća vlažnost kiše
u erotičnom vazduhu.

Ona se propinje na prste,
pripija svoja stegna čvrsto uz mene,
namešta oble kukove,
svoj zaobljeni trbuh…
utapa svoje nepomične oči
u mojim zenicama
i ljubi, ljubi…

Stavljam svoj potpis
usnama
na njen vrat izvijen
dok opijena gresima bledi moja devojčica
i kao leptirica treperi na mestu

Pogrešili smo
kaza mi
u jednom trenu slasti i vatre
zaustavljajući naše disanje
koje odveja vetar.

Pogrešili smo,
kaza mi s još većim strahom
otrgnuvši se iz zagrljaja,
bežeći niz proplanak i
odnoseći vlažne poljupce
na mladoj koži.

Moje je oči ne stižu.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 25, 2021, 15:02:23 poslijepodne
Čeznem da ti kažem
Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem
najdublje reči koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi
i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da ti kažem
najvernije reči koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim
najdragocenije reči što imam za te;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena
i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol,
bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
Ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Kolovoz 29, 2021, 09:13:08 prijepodne
Ne, nije to bila ljubav
Branislav Brana Petrović

Malo smo se gledali,
malo smo se smejali,
malo smo pričali
i malo ljubili.

Ne, nije to bila ljubav!

Mislio sam da me nisi volela,
mislila si da te nisam voleo
ipak:
rastanak je nekako čudno boleo!
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mila - Kolovoz 30, 2021, 20:46:01 poslijepodne
OSLONI SE NA MENE


Kad` dođu teški dani i napuste te svi
Napiši dve, tri reči, znaću gde si ti
Pomoći ću ti tad` k`o Prijatelj i Brat
Znaj, i u dobru i u zlu, biću tu
 
Kad` budu s tobom grubi i nanesu ti bol
Ti nemoj da se plašiš, ja osetiću to
I najbolje što znam, učiniću tome kraj
Znaj, i u dobru i u zlu, biću tu 
Znaj, i u dobru i u zlu, biću tu 

Osloni se na mene sad` ti, veruj mi sve
Dajem ti svoju Reč
Da i u dobru i u zlu, ja biću tu
Da te tešim i nasmešim
 
Osloni se na mene sad` ti, veruj mi sve
Dajem ti svoju Reč
Da i u dobru i u zlu, ja biću tu
Da te tešim i nasmešim
 
A kada nađeš Mir kraj nekog drugog ti
Povući ću se tad` i srećan biću ja
Podeliću s tobom sve i čuvaću tvoj Mir
Ali stati neću ja na tvoj Put
Znaj, i u dobru i u zlu, biću tu
 
Osloni se na mene sad` ti, veruj mi sve
Dajem ti svoju Reč
Da i u dobru i u zlu, ja biću tu
Da te tešim i nasmešim
 
Osloni se na mene sad` ti, veruj mi sve
Dajem ti svoju Reč
Da i u dobru i u zlu, ja biću tu
Da te tešim i nasmešim
 
Biću tu, veruj mi, veruj sve
Veruj mi, osloni se na mene ti
Biću tu, veruj mi, veruj sve
I u dobru i zlu, ja biću tu, veruj mi


Veruj mi, osloni se na mene ti
Biću tu, veruj mi, veruj sve
I u dobru i zlu, ja biću tu, veruj mi
Veruj mi, osloni se na mene ti...
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 01, 2021, 19:31:49 poslijepodne
Grešio sam mnogo
Duško Trifunović

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 04, 2021, 14:07:02 poslijepodne
Čas ljubavi
Petar Pajić

Vetar razvejava mesečinu,
noć se od mesečine dimi,
ti si nalik mladom vinu,
sa zvezdama si u rimi.

Ispod vatrenog nebeskog svoda
padaju crvene trešnje zrele,
u brdima blista voda,
zemlju probadaju bele strele.

Noćas je sve od moje usne,
stižu plodovi iz samog raja,
mesečina se u voću gusne,
noć je prva, noć je bez kraja.

Čas je Ljubavi! Čas je vatre!
Celim telom svojim je ložim,
al ona ne može da me satre,
jer ja se noćas u tebi množim.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 08, 2021, 01:18:20 prijepodne
Ljubavna pesma
Petar Pajić

Nije potrebno da se udvaraš devojci.
Kaži joj bilo koju reč,
 i ako se njoj učini
 da je prvi put čuje,
 ako joj se učini lepša
 od reči koje drugi ljudi govore,
 ako joj bude, pritom, razumljivija
 od svih poznatih reči,
 povedi tu devojku sa sobom,
 na kraj sveta ako hoćeš,
 ali na tako dugačak put
 povedi je obično,
 obično kao kad polaziš u šetnju.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 12, 2021, 00:51:19 prijepodne
Priča
Miloš Crnjanski

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mila - Rujan 13, 2021, 11:53:38 prijepodne
Mali krug velikih ljudi

Imam mali krug velikih ljudi
S kojima sanjam, za koje se trudim
Uz koje znam tko sam zapravo ja

Imam čarobnu oazu usred pustinje
U kojem vrelo nikad ne presušuje
Al' broj sunčanih dana premašuje prosjek

Jedan mali krug nama dovoljno velik
To je samo naš svijet, naš privatni svemir
Sazviježđe smo kad se spojimo
Sasvim mali krug igle po vinilu
Dovoljan da ušutka tišinu
Šareno smo obojani svijet

Pomiješali smo čitav spektar boja
Na istom platnu slikamo dugu
Kroz dalekozor usprkos plimi
Na horizontu jasno se vidi

Sasvim mali krug nama dovoljno velik
To je samo naš svijet, naš privatni svemir
Sazviježđe smo kad se spojimo
Jedan mali krug igle po vinilu
Dovoljan da ušutka tišinu
Šareno smo obojani svijet

Jedan mali krug nama dovoljno velik
To je samo naš svijet, naš privatni svemir
Sazviježđe smo kad se spojimo
Sasvim mali krug igle po vinilu
Dovoljan da ušutka tišinu
Šareno smo obojani svijet

Jedan mali krug velikih ljudi
Sasvim mali krug za koje se trudim
Jedan mali krug uz koje znam
Sasvim mali krug tko sam zapravo ja

Imam mali krug velikih ljudi
S kojima sanjam, za koje se trudim
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: ultra - Rujan 15, 2021, 11:39:29 prijepodne
Stihovi nepoznatog autora

Otišla si jednog dana i odnijela 2 plakara, sad se vraćaš po vitrinu marš u pizdu materinu!

Kuče laje, a ja mislim ti si, otiš'o si sarmu prob'o nisi!

Igra kolo a u kolu Duda, od radosti tresu mi se kosti!   :luna:

Na tavanu potukli se miši, jedan drugog udara po piši.

Vitlo pijeto kokošku po čičku, stani koko da ti vidim oko.

,,Kratka suknja, tesno mi jelece, što ne dodje kad mi sinoc rece"
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 15, 2021, 15:57:38 poslijepodne
Ti si moj život videla iz bliza
Stevan Raičković

Ti si moj život videla iz bliza:
Primis'o, pokret, reč što nisam rek'o.
Znala si grč moj i kad stojiš iza.
Slutila moju bolest na daleko.

Ti si u mome oku dok još gasne
videla prva novog smeha klicu.
A kad se vratim domu ure kasne
znala svu priču samo po mom licu.

Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Pred ogledalo zalud mi je stati:
U tvome oku bila mi je slika.

Već pola mojih stvari s tobom trule.
Niko me sada ne zna, nit će znati:
Iz mene zjapi rana mesto nule.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Praetorious - Rujan 15, 2021, 17:00:21 poslijepodne
Moram se nadovezati na Ultrine stihove:

Otišla si jednog dana
I odnijela dva jorgana.

Sad mi vraćaš jedno ćebe,
Bježi kurvo ko te jebe!
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 19, 2021, 13:41:44 poslijepodne
Volim tvoje ruke
Oskar Davičo

Volim tvoje ruke za igračke
to telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
što u tvom struku prede i drema.

Kako da nađem ruke detinje
da ti objasnim šta ljubav znači,
a da ne ranim to malo zverinje;
usnu na kojoj se mrve kolači.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mean Baby - Rujan 22, 2021, 12:44:22 poslijepodne
Moja mala mokre gaće suši
Iznad peći na goriva kruta

Natekao meni palac nožni
Od udarca u nogu od stola

Moja draga u krevetu gola
Nema, jadna, para za pidžamu

Raširila moja draga noge
Našoj bebi, pa joj guzu pere

Gledam tebe, pa se meni diže
Na traktoru guma dok ju pumpam

Čipku mala istaknula svoju,
Na pijaci, na prodajnom štandu

Moja draga kupa se u kadi,
A ja gledam kako traktor ore

Sa dragom sam noćas do pred zoru
Slag'o drva ja u staroj šupi

Moja mala oblizuje usne
Gledajuć' me kako janje pečem

Mala moja, skidaj sve sa sebe
Puno si natovarila drva.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 23, 2021, 08:55:44 prijepodne
Najbolje mjesto za selo

Hajde selo da selimo!
Gdje ćemo ga naseliti?
Među oči djevojačke.
Tu ne može selo biti -
nema šume, nema vode,
nema zemlje za oranje.

Hajde selo da selimo!
Gdje ćemo ga naseliti?
Među ruke djevojačke.
Tu ne može selo biti -
nema šume, nema vode,
nema zemlje za oranje.

Hajde selo da selimo!
Gdje ćemo ga naseliti?
Među grudi djevojačke.
Tu ne može selo biti -
nema šume, nema vode,
nema zemlje za oranje.

Hajde selo da selimo!
Gdje ćemo ga naseliti?
Među noge djevojačke.
E, tu može selo biti -
ima šume, ima vode,
ima zemlje za oranje.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 25, 2021, 11:44:41 prijepodne
Ljudi u našim godinama
Pero Zubac

Ljudi u našim godinama
ulaze u ljubav oprezno,
kao neplivači u plitku vodu,
kao političari u kombinacije,
iz čistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
već dobrano izučili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostaće zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
međ ljudima,
samo će u hladnim noćima,
sami i prepoznati odjednom,
izaći na začuđen sneg
i glasno zaplakati.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Rujan 30, 2021, 12:12:58 poslijepodne
Lakunoćna
Pero Zubac

Zelenim, mladim rečima,
kanim da te uspavljujem,
dok se nehajno pripremaš
da preskočiš potok noći
s promišlju, radosnom,
da jutro donosim u rukama.

Tako će godine minuti,
hitro kao dečaštvo.

Moje reči gase svetiljke,
utopljavaju te.

I moja ruka usnula je
već sretna
na tvom licu.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 04, 2021, 16:12:23 poslijepodne
Naša ljubav
Rade Drainac

Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet… izvan te kobne žene

U mojoj duši nema mesta za drugu.
Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I već sam od toga kao mesec žut,

Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.
Ne znam više da li je to ljubav,

Ili zagonetni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mila - Listopad 07, 2021, 16:42:25 poslijepodne
(https://i.imgur.com/PZ2DzUk.jpg)
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 07, 2021, 16:46:52 poslijepodne
Kaluđer i Mara
Narodna

Kaluđere kola pravi
U potočini,
Njem' dolazi lepa Mara
U pokrovčini:
"Nauči me, kaluđere, Kola praviti!"
"Od' ovamo, lepa Maro,
Da te naučim:
Digni, Maro, jednu nogu,
Eto dva kola;
Digni, Maro, drugu nogu,
Eto četiri;
Da udarim srčanicu
-Kola gotova!"
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Praetorious - Listopad 08, 2021, 17:07:52 poslijepodne
Kožni metak
Šabansko - pastirska pjesma

Hajde mala istinu mi reci,
da li su te pogađali puno kožni meci.

Bičarka se usrala pa se malo nećka,
ufatila je frka od mog kožnog metka.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Mean Baby - Listopad 08, 2021, 17:28:41 poslijepodne
BOSANSKA LJUBAVNA POEZIJA

Vjetar duva,
šljive otpadaju
trule šljive muve spopadaju.
Krmci jedu da ne propadaju,
tvoje mi se oči dopadaju.
Tvoje oči ko farovi Fiće
ti si moje omiljeno biće.
Sunce je raspizdilo svoje zrake,
vrapci se deru ko konji,
mene piči depresija,
u duši mi opsesija,
jebo mater ako te ne volim!
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Batman - Listopad 09, 2021, 02:29:36 prijepodne
Arapska pjesma rodila se u pustinji.
Francuz je propjevao zbog žene, Italijan radi publike.
Grk pjeva za bakšiš.
Nijemac pjeva na komandu, a Srbin propjeva uz piće.
Arapin je zapjevao od straha.
Pustinja uplaši i junake i divove.
Pustinje se jedino ne boje pjesnici.
U pustinjama čovjek je propjevao da ne poludi.
Možda se svaka poezija i svuda u svijetu rodila u pustinjama.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 09, 2021, 08:19:06 prijepodne
Njoj
Artur Rembo

U ružičasti vagon sa plavim jastucima
Sešćemo, zimi, pa na put!
Biće nam dobro. Gnezdo sa ludim poljupcima
Skrivaće svaki dremljiv kut.
Sklopićeš tada oči, da ne vidiš kroz prozor
Sav čudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.
Tad će ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sićušni poljubac vratom će tvojim vešto
Potrčati, ko pauk lud…
Rekavši: “Traži”, ti ćeš prignuti glavu k meni;
I tražićemo dugo tu bubu, zaneseni,
– A ona će da skita svud…
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 14, 2021, 07:34:52 prijepodne
Volim te, mili
Nepoznati autor

"Volim te, mili", reče ona žudno
i brzo skide haljinu sa sebe
šapnuvši tiho, čežnjivo i bludno:
"Moje je telo tako željno tebe."

Zatim čarape sa vitkih nogu
smače lagano i otkri bedra.
"Ljubiću tebe dokle god mogu",
dodade mazno, topla i štedra.

"Sa mnom sve možeš, sa mnom sve smeš,
tako si nežan i tako drag."
I dok to reče, njen donji veš
Istoga trena odnese vrag.

"Hoću da radim sve što druge rade."
Zatim se prenu, nešto zausti...
"Eh, laku noć", reče bez nade
i najzad, najzad - slušalicu spusti
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 17, 2021, 11:56:03 prijepodne
Blaženo jutro
Augustin-Tin Ujević

Blaženo jutro koje padaš
u svijetlom slapu u tu sobu,
već nema rane da mi zadaš,
počivam mrtav u svom grobu.

Možda ćeš ipak da potpiriš
pepelom iskru zapretanu —
jer evo, trome grudi širiš
čeznućem suncu, jorgovanu.

Dijeliš mi neke tihe slasti
kad o tvom žaru vidim knjige
na polici — i cijeli tmasti
vidik te sobe pune brige.

Za mene ipak nešto fali
u ovoj uzi bez raspeća,
na dragoj usni osmijeh mali,
u čaši vode kita cvijeća.

Blaženo jutro koje padaš
sa snopom svjetla u tu sobu,
već nema smrti da mi zadaš,
no vrati ljubav ovom Jobu.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 21, 2021, 21:23:18 poslijepodne
Bašta
Žak Prever

Hiljade i hiljade godina
neće biti dovoljno
da iskažu
onaj tren večnosti
kad si me poljubila,
kad sam te poljubio,
jednoga zimskog praskozorja
u parku Monsuri u Parizu,
na zemlji
koja se u zvezde računa.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 25, 2021, 09:33:24 prijepodne
Deca kad se vole
Žak Prever

Deca kad se vole
ljube se stojeći
po kapijama noći
dok prolaznici ukazuju prstom na njih.

Ali decu kad se vole
Baš briga
da l' ih ko vidi
jer tu su samo njihove senke
treperave u noći
koje izazivaju kod prolaznika
bes,
prezir,
smeh
i zavist.

Deca kad se vole
nisu ovde ni za koga.
Tada su dalje odavde
nego što je noć,
i mnogo dalje
nego što je dan.
Ona su
u zaslepljujućoj svetlosti
prve ljubavi.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Listopad 29, 2021, 12:30:45 poslijepodne
Očiju tvojih da nije
Vasile-Vasko Popa

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom našem stanu.

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali.

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle.

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Studeni 04, 2021, 08:37:30 prijepodne
Bez tvojih pogleda
Vasile-Vasko Popa

Bez tvojih pogleda reka sam
koju su napustile obale.

Vetar me za ruku vodi,
tvoje ruke odsekao je suton,
bele ulice preda mnom beže.

I prsti se klone moga čela
na kome se svet zapalio.

Reči su mi u travu zarasle,
tišina ti je raznela glas,
stvari mi siva leđa okreću.

Po tami moga tela
opaka svetlost šestari.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Studeni 09, 2021, 14:26:22 poslijepodne
Gde si
Vasile-Vasko Popa

Idem
Od jedne ruke do druge
Gde si

Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Čujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle

Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim
Pa oči zaklapam

Idem
Od jedne slepoočnice do druge
Gde si
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Studeni 12, 2021, 10:43:02 prijepodne
Dižemo ruke
Vasile-Vasko Popa

Dižemo ruke
 Ulica se u nebo penje
 Obaramo poglede
 Krovovi u zemlju silaze

 Iz svakog bola
 Koji ne spominjemo
 Po jedan kesten izraste
 I ostaje tajanstven za nama

 Iz svake nade
 Koju gajimo
 Po jedna zvezda nikne
 I odmiče nedostižna pred nama

 Čuješ li metak
 Koji nam oko glave obleće
 Čuješ li metak
 Koji nam poljubac vreba
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Studeni 17, 2021, 21:37:27 poslijepodne
Nepočin-polje
Vasile-Vasko Popa

Evo to je to nepozvano
Strano prisustvo evo ga

 Jeza je na pučini čaja u šolji
 Rđa što se hvata
 Na rubovima našega smeha
 Zmija sklupčana u dnu ogledala

 Da li ću moći da te sklonim
 Iz tvoga lica u moje

 Evo ga treća je senka
 U našoj izmišljenoj šetnji
 Neočekivani ponor
 Između naših reči
 Kopita što tutnje
 Pod svodovima naših nepaca

 Da li ću moći
 Na ovom nepočin-polju
 Da ti podignem šator od svojih dlanova
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Studeni 22, 2021, 10:04:14 prijepodne
Ulice tvojih pogleda
Vasile-Vasko Popa

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja

 Laste iz tvojih zenica
 Na jug se ne sele

 Sa jasika u grudima tvojim
 Lišće ne opada

 Na nebu tvojih reči
 Sunce ne zalazi
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Studeni 26, 2021, 18:26:08 poslijepodne
U moru bih spavao
Vasile-Vasko Popa

U moru bih spavao
 U zenice ti ronim

 Na pločniku bih cvetao
 U hodu ti leje crtam

 Na nebu bih se budio
 U smehu tvom ležaj spremam

 Igrao bih nevidljiv
 U srce ti se zatvaram

 Tišini bih te oteo
 U pesmu te oblačim
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Prosinac 01, 2021, 13:16:27 poslijepodne
Pre igre
(Ciklus pesama "Igre")
Vasile-Vasko Popa

Zažmuri se na jedno oko,
zaviri se u sebe u svaki ugao,
pogleda se da nema eksera, da nema lopova,
da nema kukavičjih jaja.

Zažmuri se i na drugo oko,
čučne se pa se skoči,
skoči se visoko, visoko, visoko,
do navrh samog sebe.

Odatle se padne svom težinom, danima se pada duboko, duboko, duboko,
na dno svoga ponora.

Ko se ne razbije u paramparčad
ko ostane čitav i čitav ustane
taj igra.
Naslov: Odg: Stihovi
Autor: Ujka Paja - Prosinac 05, 2021, 08:12:24 prijepodne
Klina
(Ciklus pesama "Igre")
Vasile-Vasko Popa

Jedan bude klin drugi klešta
Ostali su majstori

Klešta dohvate klin za glavu
Zubima ga rukama ga dohvate
I vuku ga vuku
Vade ga iz patosa
Obično mu samo glavu otkinu
Teško je izvaditi iz patosa klin

Majstori onda kažu
Ne valjaju klešta
Razvale im vilice polome im ruke
I bace ih kroz prozor

Neko drugi zatim bude klin
Neko drugi klešta
Ostali su majstori