Leži sarma u stomaku, a odozgo pristiže vino:
• Šalje me Vasa odozgo, ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi - reče sarma.
Prođe malo vremena, tek eto ti opet, ide vino:
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• Pa dobro, lezi i ti - misli se sarma.
Kad ne prođe malo vremena, ide još jedno vino.
• Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem.
• More, odoh ja gore da vidim tog Vasu ... - reče Sarma!

Priča Mujo Hasi:
- E, moj Haso, kad sam bio mlađi sve su ženske trčale za mnom.
- A sad više ne trče?
- A kad ne kradem više torbice.

Razbolela se stara Leskovčanka, leži dugo u postelji i konačno od sve dece dodje unuk da je obidje. Razgovarali su o njenoj bolesti, njenim potrebama, o tome ko joj sve priskače u pomoć i na kraju baba kaže unuku: – Nego sinko, s’g ću ti kažem na koje ja mislim dok ležim. – Kaži baba, sve što mogu da učinim, učiniću. – Ću ti kažem moju poslednju želju. – A koja ti je poslednja želja? – K’d umrem, sa’ranite me u podrum i toj pored oni burići sas rakiju. – Pobogu, kako u podrum? Zašto tamo? – Pa tako ću budem sigurna da će dolazite.

Razvlači Fata kore za pitu a Mujo se vratio sa posla i zatekne je u veoma inspirativnoj pozi. Onako, blago nagnuta nad stolom, njiše kukovima, poželjna g*za, suknjica se blago zadiže i vraća. Ma, proradila Muji sva čula. Pridje Mujo, uhvati Fatu, zadigne joj suknjicu do kraja i očas posla zadovolji svoje potrebe. Pobuni se Fata: – Bolan Mujo, zašto si toliko brzo uzeo ovo blago? Još ni jednu koru nisam razvukla a ti gotov. – Bona Fato, mogao bih ja to i mnogo duže ali, treba svakog trena da dodje Haso, znaš, po onaj bicikl što sam mu obeć’o. – E Mujo, nije trebalo da žuriš. Haso je već bio. – Ma kada? – Eto, nešto malo prije no što si ti doš’o. – I koliko se zadržao? – Šta ja znam. Možda jedno, rec’mo četiri kore.

Doktor se nakon pregleda obraća jednom pacijentu:
– “Vama je potreban savršeni mir.
Prepisat ću vam ove tablete za smirenje.
Tri puta dnevno ih dajte svojoj ženi.”