Sastala se dva starca, pa jedan pita drugog:
- "Je li, boga ti, kako te služi ona stvar?"
- "Odlično, ko omladinac!"
- "Kako ko omladinac?"
- "Pa lijepo, ja mu nađem posao, a on neće da radi."

Sjedi Fata kod kuće, kad zazvoni zvono na vratima. Fata otvori, a pred vratima stoji nepoznati muškarac i pita:
 - Imate li vi pi*ku? Fata mu šokirano zalupi vrata pred nosom. Drugi dan se priča ponovi i ona uvečer, sva uzrujana, ispriča Muji što je bilo. Mujo najprije dobro opsuje perverznjake i dogovore se da on idućeg dana ne ode na posao za slučaj da onaj čovjek opet dođe. Idućeg dana opet zvoni na vratima. Mujo stane iza vrata, Fata otvori, a pred vratima zaista isti čovjek i pita:
 - Imate li vi pi*ku? Fata skupi svu hrabrost i odgovori:
 - Imam! A čovjek će:
 - Onda recite svom mužu da koristi vašu, a ne onu od moje žene!

Paradoks našeg vremena kroz povijest je da imamo veće kuće, ali kraće živce, šire puteve, ali uža gledišta.
Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više, ali uživamo manje.
Više pogodnosti, ali manje vremena.
Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja, ali manje rasuđivanja.
Više stručnjaka, ali ipak više problema, više znanja u medicini, ali manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smijemo se premalo,
vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno liježemo,
ustajemo previše umorni, čitamo premalo, gledamo TV previše.
Volimo prerijetko i mrzimo prečesto.
Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i da živimo...
Dodali smo godine životu, ali ne i život godinama.
Stigli smo sve do Mjeseca i natrag.
Napravili smo velike stvari, ali ne i bolje stvari.
Savladali smo atom, ali ne i svoje predrasude.
Pišemo više, ali učimo manje.
Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo žuriti, ali ne i čekati.
Ovo su vremena brze hrane i sporog probavljanja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa.
Ovo su dani luksuznijih kuća, ali uništenih domova.
Ovo su dani brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se može
odbaciti, jednodnevnih predstava, umornih tijela i tableta koje čine sve - da
nadomjeste vitamine, hranu, ali i da stišaju, ubiju. I zato.....
Smijte se često, dugo i glasno.
Smijte se dok ne izgubite dah!

Prodaje Mujo sladoled na nudističkoj plaži i prilazi mu jedna dobra riba i traži sladoled.
Gleda nju Mujo od glave do pete i daje joj sladoled. Pita njega ta ženska:
- Što je papku, zar nikad nisi vidio golu žensku ?
A Mujo će njoj:
- Nije to, nego gledam odakle ćeš mi platit.

Sudac:
- Žao mi je što vas moramo osuditi zbog proizvodnje i
prodaje rakije!
Mujo:
- A 'ko me vidio da proizvodim rakiju?
Sudac:
- Nisu vas vidjeli, ali su vam u podrumu pronašli za to
potreban alat!
Mujo:
- Onda me osudite i za silovanje!
Sudac:
- Zašto za silovanje?
Mujo:
- Imam i za to potreban alat!