Dragi mamo i tato

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ni reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka i majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga medveda da utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan. Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram.

Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju.

EDIT:

Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje , pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.

E takoj! Vaš jebivetar...

- Tata, kad si bio mali, jeste li imali u kući televizor
sa daljinskim?
- Jesmo!
- I, kako je izgledao?
- Ja sam bio daljinski!

Što imaš na sebi?
Razgovaraju telefonom momak i djevojka:
– Gdje si?
– U krevetu.
– Mmm, što imaš na sebi?
– Laptop!

Čovjek hoda pustinjom i skapava od žeđi.
Naiđe na oazu i u njoj zdenac s vodom.
Nagne se nad zdenac, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i
taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu.
Okrene se, kad pred njim prekrasna brineta.
Raskoš ženske ljepote i putenosti.

"Ja sam sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reče mu
maznim glasom.

"Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti." - odgovori joj
čovjek smeteno.

"Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim.
Ovo je oaza moga muža!" - priprijeti mu.

I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna. On se požudno
okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je
navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim
prekrasna crnka. Raskoš ženske ljepote i putenosti.

"Ja sam druga sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reče
mu maznim glasom.

"Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti!" - odgovori joj ne
vjerujući da mu se to događa.

"Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo
je oaza moga muža!" - priprijeti mu.

I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna. On se požudno
okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je
navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se čovjek - kad pred njim
SULTAN.

"Otkud toliko drskosti kod tebe, bijedniče ništavni ? ? Upadneš u
MOJU oazu, poševiš MOJE žene, i k tome želiš piti MOJU vodu ! ! "

Čovjek se prenerazi ne vjerujući sto mu se događa. Ispriča sultanu
što se zbilo i zamoli ga za oprost.

"Oprostit ću ti pod uvjetom da se popneš na onu dinu!", pokaže mu
dinu udaljenu dobrih pedesetak metara, "i da prdneš tako da te mogu odavde
čuti!" - postavi mu uvjet sultan.

Čovjek ode do dine, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je
gromoglasno i sultan ga je dobro čuo.

"Nisam se nadao da je netko sposoban za to. Slobodan si!" -
impresionirano reče sultan.

"Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode!" -
zahvalno reče čovjek.

"Aaaa, ne ! ! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!" - reče
sultan.

"Ali ne popijem li vodu umrijet ću, smilujte se!!" - zavapi čovjek.

"U redu. Vidiš onu drugu dinu?" - pokaže mu dinu udaljenu barem
stotinjak metara - "popni se na nju i prdni iz sve snage tako da te svi u
oazi čujemo. Dat ću ti i devu i vodu!" - naloži mu sultan.

Ode čovjek, popne se na dinu, napne se i zadnjim atomima snage
prdne. ČUDO ! ! ! ! Čuli su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, dade
devu i dozvoli uzeti vodu. On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu,
prinese vodu ustima,
i taman kada je navlažio usnice, netko ga potapša po ramenu.

Okrene se čovjek, otvori oči, kad nad njim stoji Saborski redar, i
potiho mu kaže:

"Oprostite, gospodine zastupniče, ali . . zaspali ste na sjednici i strašno glasno prdite . . . . ! !"

Djevojke, udajte se!
Nijedan muškarac ne smije proći nekažnjeno.