Kao pesma
(Gradinar 16)
Rabindranat Tagore

Ruke nam se obavijaju, oči nam se upijaju,
tako počinje povest naših srdaca.

Noć je u martu, mesečina svetli;
Vetar nosi slatki miris žene;
Moja svirala leži na zemlji zanemarena,
a tvoj je cvetni venac nedovršen.

Ljubav ova između tebe i mene
jednostavna je kao pesma.

Tvoj preves boje šafrana opija mi oči.
Venac jasminov, koji si isplela za me,
opija mi srce drhatom kao hvala.

To je igra davanja i odricanja,
otkrivanja i ponovnog skrivanja;
Nešto osmeha i sasvim malo stidljivosti
i poneka tek, slatka, besmislena kavga.

Ljubav ova između tebe i mene
jednostavna je kao pesma.

Nikakve tajne izvan sadašnjice;
Nikakve borbe oko nemogućeg;
Nikakve senke iza ljupkosti;
Nikakvo pipanje u dubinama tame.

Ljubav ova između tebe i mene
jednostavna je kao pesma.

Mi ne lutamo iz reči u večito ćutanje;
Ne podižemo ruke svoje u prazninu
za stvarima izvan nade.

Zadovoljni smo onim što dajemo
i onim što dobijamo.

Nismo iscedili poslednju kap radosti
da iz nje pravimo vino patnje svoje.

Ljubav ova između tebe i mene
jednostavna je kao pesma.