Kad noću pođem na sastanak
Rabindranat Tagore

Kad noću pođem na sastanak,
ptice ne pevaju,
vetar se ne miče,
kuće stoje u dva reda i ćute.

Samo prstenovi na mojim nogama
oglašavaju se pri svakom koraku,
i mene je stid.

Kada sedim na svome čardaku
i osluškujem njegove korake,
ne šumi lišće na drveću,
u reci miruje voda
kao mač na kolenima uspavanog stražara.
Samo moje rođeno srce
pomamno kuca -
ne znam kako da ga umirim.

Kada mi dragi dolazi i seda do mene,
kada mi telo drhti
i očni mi se kapci sklapaju,
noć postaje crna,
vetar gasi žižak,
a oblaci navlače preves preko zvezda,
samo drago kamenje na mojim nedrima
blista i svetli.