IKONA
Miroslav Mika Antić

Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi,
i moje žene,

i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slučajne večeri

daleko
u nepovrat.

Možda smo zato i rođeni
da jednom tuda odemo.

Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi.

A posle
da jedno drugome

malo lepog dodamo
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.

Nikada neću zbog tebe

ići da ločem rum,
ni da sročim za večnost
najbolju pesmu kraj čaše.

Malo mi se osmehni

kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš.

Ni ja neću da mašem.